Pi­še: Jo­vo Pe­jo­vić

Sve če­šće se na uli­ca­ma mo­gu ču­ti ko­men­ta­ri da sa­mo bu­da­la­ma ni­je ja­sno da je u Cr­noj Go­ri na dje­lu udru­že­ni zlo­či­nač­ki po­du­hvat fu­ka­ra, mo­ral­nih na­ka­za, ko­rum­pi­ra­ne, od­na­ro­đe­ne, pro­fi­ter­sko- pljač­ka­ške vla­sti. O nji­ho­vim la­ži­ma, lo­po­vlu­ku i raz­grad­nji svih mo­ral­nih vri­jed­no­sti odav­no se mo­ra­la, ako je uop­šte ima, ogla­si­ti istin­ska in­te­lek­tu­al­na eli­ta. No, ona je iz­gle­da ozbilj­no obo­lje­la od sta­re bo­le­sti opor­tu­ni­zma za ko­ju u Cr­noj Go­ri oči­to ne­ma li­je­ka. Ne znam da li u svi­je­tu po­sto­ji još jed­na dr­ža­va ko­ja u mo­der­nim vre­me­ni­ma pro­iz­vo­di to­li­ku ko­li­či­nu zla i ne­prav­de sop­stve­nom na­ro­du. Zlo­čin pre­ma jed­nom na­ro­du je ka­da ima vlast ko­ja mu do­no­si bi­je­du, kri­mi­nal, ko­rup­ci­ju, zlo­či­ne i ubi­stva. Ak­tu­el­na vlast je stvo­ri­la naj­pri­mi­tiv­ni­je, naj­po­kva­re­ni­je i naj­la­ža­vi­je ka­dro­ve na va­žnim dr­žav­nim i po­li­tič­kim funk­ci­ja­ma. Nje­mač­ka te­o­re­ti­čar­ka Ha­na Ar­net je jed­nom pri­li­kom iz­ja­vi­la: „Vlast ko­ja la­že, te la­ži ne­pre­sta­no go­mi­la i za­to mo­ra stal­no iz­no­va da pi­še svo­ju isto­ri­ju. Na­rod ko­ji ne mo­že vi­še ni­ko­me i ni­če­mu da vje­ru­je, ne mo­že ni da od­lu­ču­je. Ta­ko mu se us­kra­ću­je spo­sob­nost za bi­lo ka­kvu ak­ci­ju, a na­ro­či­to spo­sob­nost da mi­sli i da pro­su­đu­je. S ta­kvim na­ro­dom mo­že­te da ra­di­te šta ho­će­te.“ Vje­ru­jem da gra­đa­ni Cr­ne Go­re ne­će do­zvo­li­ti da bu­de­mo na­rod s ko­jim ova vlast bes­kraj­no mo­že da ra­di što ho­će. Isti­na je kao vo­da, uvi­jek ne­gdje iz­bi­je. Ta­ko će sve isti­ne o na­ma jed­no­ga da­na iza­ći na vi­dje­lo, za­to se svim bi­ćem za­la­žem za Cr­nu Go­ru bez stra­ha i za Cr­nu Go­ru bez la­ži.
Po­ra­zno je ko­li­ko smo po­li­tič­ki na­iv­ni ka­da do­zvo­lja­va­mo da nas ova­kva vlast de­ce­ni­ja­ma vu­če za nos. Do­bro sam upo­znao mno­ge od njih, ta­ko da im ne bih vje­ro­vao ka­da bi mi i da­ro­ve no­si­li. Ni­je no­vost da se u ha­o­su naj­bo­lje vla­da. Da se stva­ra­njem at­mos­fe­re ugro­že­no­sti ho­mo­ge­ni­zu­je na­rod, na­ro­či­to u dr­ža­vi ka­kva je na­ša u ko­joj su in­sti­tu­ci­je uni­šte­ne i pod di­rekt­nom kon­tro­lom še­fa re­ži­ma. Vlast se u Cr­noj Go­ri odr­ža­va pri­jet­nja­ma, iz­re­ži­ra­nim dr­žav­nim uda­ri­ma, ucje­na­ma i re­to­ri­kom ko­jom se si­je strah, ako oni odu da će Cr­na Go­ra ne­sta­ti. No, sve dok oku­pa­ci­o­ne sna­ge iz­va­na bu­du vla­da­le Cr­nom Go­rom ima­će­mo sta­nje ka­kvo ima­mo. Tek oslo­bo­đe­na Cr­na Go­ra će mo­ći da bi­ra vlast ko­ja će bi­ti po­sve­će­na svom na­ro­du. Ne­ko ne­zna­ven bi i mo­gao po­vje­ro­va­ti da se oni bo­re za Cr­nu Go­ru, me­đu­tim, na­rod bi mo­rao jed­nom shva­ti­ti da su to hu­li­ga­ni na po­vo­cu stra­nih oba­vje­štaj­nih slu­žbi. Sve sa­mi kri­mi­nal­ci, bu­zdo­va­ni i ma­fi­ja­ši, ka­kvi su uosta­lom i broj­ni stra­ni dr­žav­ni­ci, vi­so­ki zva­nič­ni­ci i di­plo­mat­ski pred­stav­ni­ci ko­ji­ma se sve vi­še su­di u ze­mlja­ma iz ko­jih do­la­ze zbog ko­rup­ci­je i kri­mi­na­la i umi­je­ša­no­sti u broj­ne afe­re. Nji­ho­va mi­si­ja u ze­mlja­ma Bal­ka­na, re­klo bi se, ni­je di­plo­mat­ska, već me­še­tar­ska. Oni su od po­li­ti­ke stvo­ri­li na­ju­no­sni­ji i naj­si­gur­ni­ji bi­znis. I svi­ma je do­bro, bez ob­zi­ra na ko­joj po­zi­ci­ji bi­li, či­ta­va jed­na ka­sta pa­ra­zi­ta ko­ja se iži­vlja­va na gr­ba­či ovog na­ro­da ži­vi fe­no­me­nal­no i sa­ta­ni­zu­je na­rod.
Opo­zi­ci­ji tre­ba vi­še di­plo­mat­ske umije­šno­sti, a mno­go ma­nje dnev­no-po­li­tič­kih i me­đu­stra­nač­kih pre­pu­ca­va­nja ako že­li da pre­u­zme vlast, iako imam pra­vo da sum­njam da je je­din­stvo opo­zi­ci­je uvi­jek vi­še iz­nu­đe­no ne­go iskre­no i za­sno­va­no pr­ven­stve­no na us­ko­par­tij­skim in­te­re­si­ma.
Stra­šno je, Cr­na Go­ro, ka­kav sve po­ten­ci­jal u svom na­ro­du imaš, a ka­kav ljud­ski ot­pad ga­jiš na vr­hu pi­ra­mi­de, pri­mi­je­ti je­dan uče­snik na pro­te­sti­ma De­mo­krat­skog fron­ta, kao što je stra­šno ka­kav po­ten­ci­jal dat od Bo­ga imaš da tvo­ji gra­đa­ni ži­ve u sre­ći i bla­go­sta­nju, a ka­ko si do­zvo­li­la da te do go­le ko­že pljač­ka gru­pa pre­va­ra­na­ta, usto­li­če­na na naj­ve­ćim dr­žav­nič­kim funk­ci­ja­ma. Naj­no­vi­ji po­ku­ša­ji re­ži­ma da mon­ti­ra­nim pro­ce­si­ma pro­tiv li­de­ra opo­zi­ci­je de­sta­bi­li­zu­ju Cr­nu Go­ru, još jed­na je u ni­zu po­ru­ka ko­ja sve mu­dre i ča­sne gra­đa­ne tre­ba da uje­di­ni u bor­bi za vra­ća­nje mo­ral­nih vri­jed­no­sti dr­ža­vi. Po­što­va­ni gra­đa­ni, mir ne­ma ci­je­nu. Za­to ču­vaj­te mir i okre­ni­te le­đa in­spi­ra­to­ri­ma i re­ži­se­ri­ma vi­še­de­ce­nij­ske pro­pa­sti Cr­ne Go­re... Je­di­no mir ne­ma al­ter­na­ti­vu, iako znam da se u Cr­noj Go­ri naj­vi­še uvri­je­di­mo ka­da nas ne­ko na­pad­ne na prav­di Bo­ga, a ta­kvih na­pa­da je ovih da­na pre­vi­še.